Кампања је почела 25. новембра, Међународним даном борбе против насиља, а завршила се јуче, 10. децембра, Међународним даном људских права. Један од предлога Комисије за праћење и остваривање родне равноправности који се чуо јуче на округлом столу, јесте да се размотри могућност да се формира фонд за помоћ и економско оснаживање жртава насиља у општини Врбас.
Отварајући скуп, председница СО Врбас Марјана Мараш истакла је да је округли сто пример добре праксе који је ушао у покрајинску Стратегију за нулту толеранцију према насиљу. "У оквиру ових 16 дана активизма против насиља у породици, Одбор за људска и мањинска права и равноправност полова Народне Скупштине Србије имао је представљање посебног извештаја Заштитника грађана о примени општег и посебног протокола за заштиту жена од насиља. Имала сам прилику да као председница Комисије за праћење и остваривање родне равноправности изнесем пример добре праксе нашег тела и нашег града, управо због тога што код нас постоји добра сарадња међу институцијама. Све институције су нам умрежене и постоји протокол о сарадњи", рекла је Мараш и истакла да се свој пун допринос у акцији заштите жена од насиља пружају Центар за социјални рад, Дом здравља, Полицијска станица, Општински суд, Тужилаштво, образовне установе, цивилни сектор и НВО, као и Национална служба за запошљавање.
На округлом столу констатовано је да насиља и даље има, али мање, као и то да има доста скривеног насиља, док се као новији вид насиља појавило и насиље млађих особа према старијим. Директорка Центра за социјални рад Нада Батрићевић истакла је да су ресорна Министарства препознала ЦСР као орган старателљства, односно као једног од локалних координатора акција за борбу против насиља у породици.
"Евидентирано је 77 пријава насиља у породици, што представља за 10 одсто више у односу на 2013. годину. Сада немамо могућности да анализирамо због чега је то тако, али хоћемо да верујемо да је то индикатор већег поверења наших грађана и грађанки у институције и да су спремни да затраже помоћ. Од 77 евидентираних случајева, у три случаја смо утврдили да је реч о лажном пријављивању, односно злоупотреби институција, а у 74 случаја утврдило се да је на неки начин присутно насиље. Од 74 случаја, 18 лица је малолетно, 56 пунолетно, у 20 случајева ради се о жртвама мушког пола, а у 54 случаја женског пола. Што се тиче запослености као параметра, у осам случајева констатовали смо да се ради о жртвама које су запослене, 38 жртава је незапослено, 12 жртава су пензионери, 16 ученици и предшколци. Што се тиче образовног нивоа жртава, 12 случајева су без основне школе, 29 са основном школом, 15 са средњом стручном спремом, и два са вишом стручном спремом. Што се тиче врсте насиља, у 39 случајева доминантно је физичко насиље, у 33 случаја психичко насиље, у два случаја економско насиље. Што се тиче структуре жртава у односу на извршиоце, ове године се појављује 38 партнера као извршиоци насиља, 21 родитељ, у пет случајева је то син, у три случаја свекрва, у једном случају бака, у два случаја брат, у једном случају снаја, у два случаја зет и у једном случају очух. Што се тиче изречених судских мера, изречене су само у 10 % случајева, укупно 18 судских мера", саопштила је мр Маја Барна Куч, педагог у ЦСР и руководиоц интерног стручног тима за борбу против насиља у породици. Она је додала да је у августу било највише пријава, а од поменутих 74 евидентирана случаја, најстарија жртва има 87 година, а најмлађа жртва је старости две године. "Чак 23 жртве нису биле спремне за судске поступке, тражиле су само да им се омогући психосоцијална подршка или правна помоћ. Као закључак, намеће се да су највећи број жртава жене, које су из неког разлога маргинализоване, да су најчешће извршиоци насиља управо партнери који су у великом постотку склони конзумирању алкохола и психоактивних супстанци, али и све чешће зависници од коцке, клађења и слично", рекла је Барна Куч.
