Анализирајући овогодишње резултате приметно је да се пријављивало насиље које се понављало више пута, да су жртве углавном од 1963. до 1980. годишта, средњег образовања, а да је починилац бивши или тренутни партнер. Охрабрујуће је да су у већини случајева тужбу тужбу поднеле саме жртве.

„Центар за социјални рад може сам да реагује једино када је реч о високом степену насиља, смештајући жртву у сигурну кућу, али све до тада зависи од саме жртве и њене одлуке да ли ће пријавити злостављање или не. Најважнија нам је безбедност жртве. Упућујемо поруку да је насилник увек и једино он крив за насиље, јер се често наводи да је жртва сама крива за то што јој се дешава. Такође, морамо увек подржати жртву у њеним одлукама и увек јој морамо помоћи, без обзира колико пута се већ враћала насилнику“, рекла је Нада Батрићевић, директор Центра за социјални рад. Она је додала да се насиље најчешће испољава кроз вређање, забрану приступа месту становања и кроз покушај наношења телесних повреда.

На округлом столу се чуло да, поред супружника, међу породичним насилницима има и деце, која углавном под дејством алкохола малтретирају своје родитеље. Према речима Цвите Павловић, психотерапеуткиње Дома здравља „Вељко Влаховић“, углавном у свим породицама где постоји болест зависности постоји и насиље. „Морамо бити свесни да деца која су одрастала уз породично насиље и сами касније буду насилници или жртве“, Према оцени представника образовних установа, све веће насиље међу децом може се једино решити ако родитељи и просветни радници заједно раде на овом проблему.